Zaharija, 2. poglavlje

1. 1 Podigoh oči i vidjeh. I gle: četiri roga.
2. 2 Upitah anđela koji je govorio sa mnom: »Što je ovo?« On mi odgovori: »To su rogovi koji su raznijeli Judu, Izraela i Jeruzalem.«
3. 3 Onda mi Jahve pokaza četiri kovača.
4. 4 A ja upitah: »Što su došli ovi raditi?« On mi odgovori: »Ono su rogovi koji su raznijeli Judu te se nitko više ne usuđuje dići glavu; a ovi su došli da ih zastraše i da slome rogove narodima koji podizahu rog na zemlju Judinu kako bi je raznijeli.«
5. 5 Podigoh oči i vidjeh. I gle: čovjek, a u ruci mu mjeračko uže.
6. 6 Upitah ga: »Kamo ideš?« Odgovori mi: »Da izmjerim Jeruzalem i da vidim koliko je širok a koliko dug.«
7. 7 I gle, anđeo koji je govorio sa mnom stajaše nepomično, a drugi mu iziđe ususret
8. 8 i reče mu: »Trči, reci onome mladiću ovako: ‘Jeruzalem će biti kao otvoren grad radi mnoštva ljudi i stoke koji će biti u njemu.
9. 9 A ja ću mu’ – riječ je Jahvina – ‘biti ognjen zid unaokolo i slava njegova sred njega.’«
10. 10 »Hej! Hej! Bježite iz zemlje sjeverne« – riječ je Jahvina – »jer u sva četiri vjetra nebeska razasuo sam vas« – riječ je Jahvina!
11. 11 »Hej, Sione, koji živiš kod kćeri babilonske, spasi se!«
12. 12 Ovako govori Jahve nad vojskama, čija me slava izaslala k narodima koji su vas opljačkali: »Tko vas dira, dira mi zjenicu oka.
13. 13 Gle, ruku dižem na njih da plijenom budu svojim robovima.« Znat ćete tako da me posla Jahve nad vojskama!
14. 14 »Kliči i raduj se, Kćeri sionska, jer evo, dolazim usred tebe prebivat’« – riječ je Jahvina.
15. 15 »U onaj dan mnogi će narodi uz Jahvu prionuti i bit će narod moj, a ja ću prebivati usred tebe.« Znat ćeš tako da me tebi posla Jahve nad vojskama.
16. 16 I Judeja će biti baština Jahvina, njegov dio u svetoj zemlji, i on će opet izabrati Jeruzalem.
17. 17 Tiho, ljudi svi, pred Jahvom, jer, evo, on ustaje iz svetoga prebivališta svojega!