Zaharija 11 · eBiblija

1 Otvori vrata, Libanone, nek’ ti oganj sažeže cedrove!
2 Kukaj, čempresu, jer pade cedar, jer su mogućnici upropašteni! Kukajte, hrastovi bašanski, jer posječena je šuma najgušća.
3 Čuj jauk pastira, opustošen je sjaj njihov! Čuj riku lavića, opustošen je ponos jordanski!
4 Ovako mi reče Jahve:
5 »Pasi ovce klanice! Kupci ih njihovi kolju nekažnjeno, a koji ih prodaju, govore: ‘Blagoslovljen bio Jahve, obogatio sam se!’ i pastiri ih njihovi ne štede.
6 Ni ja više neću štedjeti žitelja zemlje« – riječ je Jahve nad vojskama – »nego: predajem, evo, svakoga u ruke njegova bližnjega i u ruke kralja njegova; i oni će pustošiti zemlju, a ja neću izbavljati iz ruku njihovih.«
7 Stadoh pasti ovce klanice za trgovce ovcama te uzeh dva štapa: jedan nazvah Naklonost, drugi Sveza. Tako sam pasao stado.
8 I u jednom mjesecu odbacih tri pastira. Ali mi i ovce dojadiše, omrznuh im.
9 Tad rekoh: »Neću vas više pasti! Koja mora uginuti, nek’ ugine! Koja mora nestati, nek’ nestane! A koje ostanu, neka jedna drugoj meso prožderu!«
10 Tad uzeh svoj štap Naklonost i slomih ga da raskinem Savez svoj što ga bijah sklopio sa svim narodima.
11 I on se raskinu onog dana, i trgovci ovcama koji su to gledali doznaše da je to bila riječ Jahvina.
12 Rekoh im tad: »Ako vam je to dobro, dajte mi plaću; ako nije, nemojte.« Oni mi odmjeriše plaću: trideset srebrnika.
13 A Jahve mi reče: »Baci u riznicu tu lijepu cijenu kojom su me procijenili!« Ja uzeh trideset srebrnika i bacih u riznicu u domu Jahvinu.
14 Onda slomih i svoj drugi štap, Svezu – da raskinem bratstvo između Jude i Izraela.
15 I reče mi Jahve: »Uzmi još opremu bezumna pastira,
16 jer, evo, podići ću jednoga bezumnog pastira u ovoj zemlji: za izgubljene on se neće brinuti, zalutale neće tražiti, ranjene neće vidati, iscrpljene neće nositi, nego će jesti meso od pretilih i papke im otkidati.
17 Teško pastiru opakom koji stado ostavlja! Neka mu mač stigne ruku i desno oko! Nek’ mu desnica sasvim usahne, oko desno sasvim potamni!«

Zaharija, 11. poglavlje