Tobija, 11. poglavlje

1. 1 Nastaviše put dok se ne približiše Ninivi.
2. 2 Onda Rafael kaza Tobiji: »Ne znaš li, brate, u kakvu si stanju ostavio oca svoga?
3. 3 Potrčimo nas dvojica prije tvoje žene i priredimo kuću:
4. 4 uzmi u ruku riblju žuč.« Krenuše, a pas za njima.
5. 5 Dotle je Ana sjedila i gledala na put ne bi li ugledala svoje dijete.
6. 6 Izdaleka ga opazi pa reče Tobitu: »Evo, vraća se sin tvoj i čovjek koji ga pratio.«
7. 7 A Rafael reče Tobiji: »Znam da će otac tvoj otvoriti oči.
8. 8 Ribljom žuči namaži njegove oči, a on će ih, oćutjevši svrbež, protrljati i tako skinuti s njih bijele mrlje i tebe vidjeti.«
9. 9 Dotle se Ana, potrčavši naprijed, baci u zagrljaj sinu svome i reče mu: »Opet te vidim, sine moj! Od ovoga časa mogu mirno umrijeti!« Nato oboje zaplakaše.
10. 10 Tobit iziđe na vrata i spotače se, ali sin potrča k njemu
11. 11 i pridrža ga, razmaza žuč ocu preko očiju i kaza: »Hrabro, oče moj!«
12. 12 Kad ga oči zasvrbješe, protrlja ih, a iz očinjih mu se kutića oljuštiše bijele mrlje.
13. 13 Ugledavši sina, zagrli ga, zaplaka i probesjedi:
14. 14 »Blagoslovljen da si, Bože, blagoslovljeno tvoje ime uvijeke i blagoslovljeni svi tvoji sveti anđeli! Jer si me udario pa se smilovao na me: evo gledam svoga sina Tobiju!«
15. 15 Njegov sin, sav sretan, uđe u kuću te izvijesti oca o velikim događajima što su mu se zbili u Mediji.
16. 16 Tobit, prepun radosti i blagoslivljajući Boga, pođe ususret snahi, prema vratima Ninive. Oni koji su ga vidjeli kako hoda bijahu zadivljeni što je progledao, a Tobit priznavaše pred njima da mu se Bog smilovao.
17. 17 Kada Tobit dođe do Sare, snahe svoje, pozdravi je govoreći joj: »Dobro došla, kćeri moja! Blagoslovljen Bog koji te doveo k nama! I neka su ti blagoslovljeni i otac i majka!«
18. 18 I velika radost obuze svu braću njegovu u Ninivi.
19. 19 A dođoše i Ahikar i njegov nećak Nasbas pa se Tobijina svadba u veselju slavila sedam dana.