Psalmi, 39. poglavlje

1. 1 Zborovođi. Jedutunu. Psalam. Davidov.
2. 2 Odlučio sam: »Čuvat ću put svoj da ne zgriješim jezikom; usta ću svoja zauzdati dokle god preda mnom bude bezbožnik.«
3. 3 Zamukoh, zanijemjeh, glasa ne puštah, ali uzalud – bol mi postade gorča.
4. 4 U meni srce je gorjelo, na samu pomisao buknuo bi oganj; tad progovorih svojim jezikom:
5. 5 »Objavi mi, Jahve, moj svršetak i kolika je mjera mojih dana, da znam kako sam ništavan.
6. 6 Evo, pedljem si mi dane izmjerio, život moj je kao ništa pred tobom: tek dašak je svaki čovjek.
7. 7 Poput sjene čovjek prolazi tek dašak je sve bogatstvo njegovo: zgrće, a ne zna tko će ga pokupiti.«
8. 8 A sada, čemu da se nadam, Gospode? Sva je nada moja u tebi!
9. 9 Izbavi me svih mojih bezakonja, ne daj da ruglo budem luđaku!
10. 10 Šutim i usta ne otvaram, jer tako si ti učinio.
11. 11 Bič svoj otkloni od mene, jer izdišem pod težinom ruke tvoje.
12. 12 Ti kaznama popravljaš čovjeka i sve mu najdraže kao moljac rastačeš: tek dašak je svaki čovjek.
13. 13 Čuj, o Jahve, molitvu moju, vapaje mi poslušaj, na suze se moje ne ogluši! Jer u tebe ja sam došljak, pridošlica kao svi oci moji.
14. 14 Odvrati pogled od mene, da odahnem prije nego odem i više ne budem!