Psalmi, 2. poglavlje

1. 1 Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?
2. 2 Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se ròtê protiv Jahve i Pomazanika njegova:
3. 3 »Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!«
4. 4 Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.
5. 5 Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:
6. 6 »Ta ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom.«
7. 7 Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: »Ti si sin moj, danas te rodih.
8. 8 Zatraži samo, i dat ću ti pûke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.
9. 9 Vladat ćeš njima palicom gvozdenom i razbit ih kao sud lončarski.«
10. 10 Opametite se sada, vi kraljevi, urazumite se, suci zemaljski.
11. 11 Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,
12. 12 da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!