1Filistejci skupiše sve svoje čete u Afeku, a Izraelci se utaboriše kod izvora u Jizreelu.
2Filistejski su knezovi prolazili sa svojim stotinama i tisućama, a David i njegovi ljudi išli su sasvim na kraju s Akišem.
3Filistejski knezovi zapitaše: »Što hoće ti Hebreji ovdje?« A Akiš odgovori filistejskim knezovima: »Pa ovo je David, sluga izraelskoga kralja Šaula! Već je godinu-dvije kod mene, ali nisam našao na njemu ništa sumnjivo od onoga dana kad je prebjegao k meni pa do današnjega dana.«
4Ali filistejski knezovi planuše na njega i rekoše mu: »Pošalji toga čovjeka natrag, neka se vrati na mjesto koje si mu označio. Neka ne ide s nama u boj, da se ne okrene protiv nas u boju! Čime bi se on opet umilio svome gospodaru ako ne glavama ovih naših ljudi?
5To je onaj isti David o kome se pjevalo igrajući: ‘Pobi Šaul svoje tisuće, David na desetke tisuća!’«
6Tada Akiš dozva Davida i reče mu: »Živoga mi Jahve, ti si pošten i meni bi drago bilo da me pratiš u pokretima moje vojske, jer nisam našao nikakva zla na tebi od onoga dana kad si došao k meni pa do današnjega dana. Ali nisi drag u očima knezova.
7Zato se sada vrati i otiđi s mirom kući da ne ozlovoljiš filistejske knezove!«
8David odvrati Akišu: »Ta što sam učinio i što si zamjerio svome sluzi od onoga dana kad sam stupio u tvoju službu pa do današnjega dana da ne mogu ići da se bijem s neprijateljima svoga gospodara kralja?«
9A Akiš odgovori Davidu: »Ti znaš da si mi drag kao Božji anđeo, ali su filistejski knezovi rekli: ‘Neka ne ide s nama u boj!’
10Zato ustanite rano ujutro, ti i sluge tvoga gospodara koji su došli s tobom, i otiđite na mjesto koje sam vam označio. I nemoj gajiti u svom srcu nikakve mržnje jer si mi mio. Ustat ćete, dakle, u rano jutro, čim svane, i otići ćete!«
11Tako David sa svojim ljudima ustade rano i krenu odmah ujutro i vrati se u filistejsku zemlju, a Filistejci odoše u Jizreel.