Prva knjiga o Samuelu, 18. poglavlje

1. 1 Kad je David završio razgovor sa Šaulom, Jonatanova se duša prikloni Davidovoj duši i Jonatan ga zavolje kao samoga sebe.
2. 2 Šaul zadrža Davida onoga istog dana kod sebe i nije mu dao da se vrati kući svoga oca.
3. 3 I Jonatan sklopi savez s Davidom jer ga je ljubio kao samoga sebe.
4. 4 I skide Jonatan plašt koji je imao na sebi i dade ga Davidu; tako i svoju odoru, čak i svoj mač, svoj lûk i svoj pojas.
5. 5 Na svim svojim pohodima, kamo ga je god slao Šaul, David bijaše sretne ruke i Šaul ga postavi na čelo svojim ratnicima; omilje on svemu narodu, pa i Šaulovim dvoranima.
6. 6 Za njihova povratka, kad se David vraćao ubivši Filistejca, izađoše žene iz svih gradova Izraelovih ususret kralju Šaulu veselo kličući, pjevajući i plešući uza zvuke bubnjeva i cimbala.
7. 7 Žene su plešući pjevale: »Pobi Šaul svoje tisuće, David na desetke tisuća.«
8. 8 Šaul se vrlo ražestio, nije mu bila draga ta pjesma. Zato reče: »Davidu su dale desetke tisuća, a meni samo tisuće! Još mu samo treba kraljevstvo!«
9. 9 I od toga dana Šaul poprijeko gledaše Davida.
10. 10 Sutradan zao duh Božji napade Šaula, tako da je bjesnio po kući. David je rukom udarao u harfu kao drugih dana, a Šaul je u ruci imao koplje.
11. 11 I Šaul baci koplje govoreći u sebi: »Sad ću pribiti Davida uza zid!« Ali mu se David izmače dva puta.
12. 12 Šaul se poče bojati Davida, jer je Jahve bio s njim a od Šaula je odstupio.
13. 13 Zato ga Šaul ukloni iz svoje blizine i postavi ga za tisućnika: on je izlazio i vraćao se na čelu naroda.
14. 14 David je imao uspjeha na svim svojim putovima jer Jahve bijaše s njim.
15. 15 Kad je Šaul vidio da David ima mnogo uspjeha, obuze ga strah od njega.
16. 16 Ali svemu Izraelu i Judi omilje David jer ih je on vodio na svim njihovim putovima.
17. 17 Šaul reče Davidu: »Evo svoju najstariju kćer Merabu dat ću ti za ženu, samo mi budi hrabar i vodi Jahvine bojeve!« Mišljaše Šaul: »Neću da padne od moje ruke, nego filistejska ruka neka se digne na njega!«
18. 18 A David odgovori: »Tko sam ja i što znači moj život, što li kuća oca mojega u Izraelu da budem kraljev zet?«
19. 19 I kad dođe vrijeme da Šaulova kći Meraba pođe za Davida, dadoše je za ženu Adrielu iz Mehole.
20. 20 Ali je Davida ljubila Šaulova kći Mikala; kad su to javili Šaulu, bilo mu je pravo.
21. 21 Reče on u sebi: »Dat ću mu je, ali će mu ona biti zamka i ruka filistejska dići će se na njega.« (Šaul je po drugi put rekao Davidu: »Danas ćeš mi biti zet.«)
22. 22 Tada Šaul zapovjedi svojim slugama ovako: »Razgovarajte se s Davidom tajno i recite mu: ‘Gle, omilio si kralju i svi te njegovi dvorani vole; zato budi kraljev zet.’«
23. 23 I Šaulove sluge ponoviše te riječi Davidu, ali im David odgovori: »Zar je u vašim očima malenkost postati kraljev zet? Ja sam samo siromah i mali čovjek!«
24. 24 Šaulove sluge dojaviše to Šaulu govoreći: »Evo riječi što ih je rekao David.«
25. 25 A Šaul odgovori: »Ovako recite Davidu: ‘Kralj ne traži nikakva ženidbenog dara, nego samo sto filistejskih obrezaka da se osveti kraljevim neprijateljima.’« Šaul mišljaše da će tako Davida gurnuti u ruke Filistejcima.
26. 26 Šaulove sluge dojaviše te riječi Davidu, a njemu bijaše po volji da postane kraljev zet. Još prije nego što je isteklo vrijeme,
27. 27 spremi se David i krenu sa svojim ljudima te ubi Filistejcima dvije stotine ljudi; i donese njihove obreske i predade ih kralju na broj da bi postao njegov zet. Tada mu Šaul dade svoju kćer Mikalu za ženu.
28. 28 Šaul je jasno vidio da je Jahve s Davidom i da ga ljubi sav dom Izraelov.
29. 29 I Šaul se još većma poboja Davida i posta neprijatelj Davidu zauvijek.
30. 30 A filistejski su knezovi izlazili u boj, ali koliko su god puta izlazili, David je imao više uspjeha nego svi Šaulovi dvorani. I tako ime njegovo posta vrlo slavno.