Knjiga o Jobu, 11. poglavlje

1. 1 Sofar iz Naama progovori tad i reče:
2. 2 »Zar na riječi mnoge da se ne odvrati? Zar će se brbljavac još i opravdati?
3. 3 Zar će tvoje trice ušutkati ljude, zar će ruganje ostat’ neizrugano?
4. 4 Rekao si: ‘Nauk moj je neporočan, u očima tvojim čist sam i bez ljage.’
5. 5 Ali kada bi Bog htio progovorit’ i otvorit’ usta da ti odgovori,
6. 6 kada bi ti tajne mudrosti otkrio koje um nijedan ne može doumit’, znao bi da ti za grijehe račun ište.
7. 7 Možeš li dubine Božje proniknuti, dokučiti savršenstvo Svesilnoga?
8. 8 Od neba je više: što još da učiniš? Od šeola dublje: što još da mudruješ?
9. 9 Duže je od zemlje – šire je od mora!
10. 10 Ako se povuče, ako te pograbi, ako na sud preda, tko će mu braniti?
11. 11 Jer on u čovjeku prozire prijevaru, vidi opačinu ako i ne gleda.
12. 12 Čovjek se bezuman obraća k pameti i divlji magarac uzdi se pokori.
13. 13 Ako li srce svoje ti uspraviš i ruke svoje pružiš prema njemu,
14. 14 ako li zloću iz ruku odbaciš i u šatoru svom ne daš zlu stana,
15. 15 čisto ćeš čelo moći tad podići, čvrst ćeš biti i bojati se nećeš.
16. 16 Svojih se kušnja nećeš sjećat’ više kao ni vode koja je protekla.
17. 17 Jasnije će tvoj život sjat’ no podne, tmina će se obratit’ u svanuće.
18. 18 U uzdanju svom živjet ćeš sigurno i zaštićen počivat ćeš u miru.
19. 19 Kad legneš, nitko te buniti neće; mnogi će tvoju tražiti naklonost.
20. 20 A zlikovcima ugasnut će oči, neće im više biti utočišta: izdahnut’, bit će jedina im nada.«