eBiblija

Jeremija, 38. poglavlje

Poglavlje 38 od 52

  1. 1 Šefatja, sin Matanov, i Gedalija, sin Pašhurov, i Jukal, sin Šelemjin, i Pašhur, sin Malkijin, čuše tada za riječi što ih Jeremija kaza svemu narodu:
  2. 2 »Ovako govori Jahve: ‘Tko ostane u ovome gradu, poginut će od mača, gladi i kuge. A tko izađe pred Kaldejce, spasit će život – život će mu ostati kao plijen, ostat će živ.’
  3. 3 Jer ovako govori Jahve: ‘Ovaj će grad odista pasti u ruke vojsci kralja babilonskoga i ona će ga zauzeti!’«
  4. 4 Tada dostojanstvenici rekoše kralju: »Ovoga čovjeka valja ubiti: on zaista obeshrabruje ratnike koji su još ostali u gradu i sav narod kad takve riječi pred njima govori. Pa taj čovjek ne traži dobrobit ovoga naroda, nego njegovu propast.«
  5. 5 A kralj Sidkija odgovori: »Eto, on je u vašim rukama, jer kralj ionako više nema nikakve vlasti nad vama.«
  6. 6 Tada pograbiše Jeremiju i baciše ga u čatrnju kraljevića Malkije, što je bila u tamničkom dvorištu, i oni ga spustiše na užetima. Ali u čatrnji ne bijaše vode, već samo glib, tako da Jeremija propade u glib.
  7. 7 Ali Kušit Ebed-Melek, dvorjanin koji bijaše u kraljevskom dvoru, doču da su Jeremiju bacili u čatrnju dok je kralj upravo sjedio kod Benjaminovih vrata.
  8. 8 Tada Ebed-Melek izađe iz kraljevskog dvora te ovako reče kralju:
  9. 9 »Gospodaru, kralju moj, zlo čine ovi ljudi kad tako postupaju s prorokom Jeremijom: bacili su ga u čatrnju, gdje će od gladi umrijeti, jer nema kruha u gradu.«
  10. 10 Nato kralj zapovjedi Kušitu Ebed-Meleku: »Povedi trojicu ljudi te izvuci proroka Jeremiju iz čatrnje dok nije umro.«
  11. 11 I Ebed-Melek povede ljude, uđe u kraljevski dvor, pod riznicu: uze ondje nešto iznošenih i poderanih dronjaka te ih na užetu spusti Jeremiji u čatrnju.
  12. 12 Kušit Ebed-Melek reče Jeremiji: »Podmetni iznošene i poderane dronjke pod pazuha i pod užad.« Jeremija učini tako.
  13. 13 Tada na užetima izvukoše Jeremiju iz čatrnje. Otada Jeremija ostade u tamničkom dvorištu.
  14. 14 Kralj Sidkija posla po proroka Jeremiju te ga pozva da dođe k njemu na treći ulaz što vodi u dom Jahvin. Kralj reče Jeremiji: »Htio bih te nešto upitati, nemoj mi ni riječi zatajiti!«
  15. 15 Jeremija odgovori Sidkiji: »Ako ti kažem, nećeš li me pogubiti? Ako te pak posvjetujem, nećeš me poslušati!«
  16. 16 Tada se kralj Sidkija u tajnosti zakle Jeremiji ovim riječima: »Živoga mi Jahve, koji nam daje ovaj život, neću te pogubiti i neću te predati onima što ti rade o glavi.«
  17. 17 Jeremija, dakle, reče Sidkiji: »Ovako govori Jahve, Bog nad vojskama, Bog Izraelov: ‘Ako izađeš pred vojskovođe kralja babilonskoga, spasit ćeš glavu i ovaj grad neće biti uništen požarom; živjet ćete ti i tvoj dom.
  18. 18 Ako pak ne izađeš pred vojskovođe kralja babilonskoga, ovaj će grad pasti u ruke Kaldejaca i oni će ga spaliti, a ti se nećeš spasiti iz ruku njihovih.’«
  19. 19 A kralj Sidkija odgovori Jeremiji: »Bojim se Judejaca koji su prebjegli Kaldejcima: mogli bi mene predati njima da mi se izruguju.«
  20. 20 Jeremija odvrati: »Oni to neće učiniti. Poslušaj glas Jahvin prema kojem sam ti govorio, bit će ti dobro i spasit ćeš život svoj.
  21. 21 Ali ako ne htjedneš iz grada, evo riječi koju mi Jahve objavi:
  22. 22 ‘Gle, sve žene koje su još ostale u dvoru kralja judejskoga bit će odvedene k vojskovođama kralja babilonskoga i govorit će: Zaveli te, svladali te vjerni prijatelji tvoji! Kad ti noge u kal propadaju, oni te napuštaju!’
  23. 23 Da, sve će žene tvoje i djecu tvoju odvesti Kaldejcima, a ni ti sam nećeš umaći rukama njihovim: dospjet ćeš u ruke kralju babilonskom, a grad će ovaj biti spaljen.«
  24. 24 Sidkija reče Jeremiji: »Nitko živ ne smije o tome što saznati, inače ćeš umrijeti.
  25. 25 Ako, dakle, dostojanstvenici doznaju da sam s tobom razgovarao te dođu k tebi i kažu: ‘Ta očituj nam što kralj kaza tebi, a ti njemu; ne krij ništa pred nama, inače ćemo te ubiti’,
  26. 26 odgovori im: ‘Molio sam kralja da me više ne vrati u kuću Jonatanovu, da ondje ne umrem!’«
  27. 27 I doista, dođoše dostojanstvenici k Jeremiji te ga ispitivahu. Ali im on odgovori upravo onako kako mu kralj bijaše naredio. Tada ga se okaniše, jer se ništa nije pročulo o onom razgovoru.
  28. 28 Jeremiju, dakle, ostaviše u tamničkom dvorištu sve do dana kad neprijatelj zauze Jeruzalem. Kad Jeruzalem zauzeše, on bijaše ondje.