Izaija, 2. poglavlje

1. 1 Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu:
2. 2 Dogodit će se na kraju danâ: Gora doma Jahvina bit će postavljena vrh svih gora, uzvišena iznad svih bregova. K njoj će se stjecati svi narodi,
3. 3 nagrnut će mnoga plemena i reći: »Hajde, uziđimo na goru Jahvinu, pođimo u dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putovima, hodit ćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona zakon doći, iz Jeruzalema riječ Jahvina.«
4. 4 On će biti sudac narodima, mnogim će sudit’ plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizat’ mača protiv naroda nit’ se više učit’ ratovanju.
5. 5 Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svjetlosti!
6. 6 Da, ti si svoj odbacio narod, dom Jakovljev, jer je pun vračeva s istoka i gatarâ kao Filistejci, bratime se s tuđincima.
7. 7 Zemlja mu je puna srebra i zlata i blagu mu kraja nema; zemlja mu je puna konja, kolima mu broja nema.
8. 8 Zemlja mu je prepuna kumira i oni se klanjaju pred djelom ruku svojih, pred onim što njihovi načiniše prsti.
9. 9 Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti; ne praštaj im.
10. 10 Uđi među pećine, skrij se u prašinu, pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
11. 11 Ohol pogled bit će skršen i bahatost ljudska ponižena. Jahve će se uzvisiti, on jedini – u dan onaj.
12. 12 Da, bit će to dan Jahve nad vojskama, protiv svih oholih i bahatih, protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori;
13. 13 protiv svih cedrova libanonskih i svih hrastova bašanskih;
14. 14 protiv svih gora uznositih i svih bregova uzdignutih;
15. 15 protiv svake visoke tvrđe i svih tvrdih zidina;
16. 16 protiv sveg brodovlja taršiškog i svih brodova raskošnih.
17. 17 Oholost ljudska skršit će se i bahatost ljudska poniziti. Jahve će se uzvisiti, on jedini – u dan onaj,
18. 18 i kumiri će netragom nestati.
19. 19 Uđite u rupe među pećinama i u špilje zemaljske pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
20. 20 U dan onaj: bacit će svaki svoje srebro i zlatne kumire koje sebi načini da im se klanja,
21. 21 kad uteče u šupljine pećina i u raspukline stijena pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
22. 22 Čuvajte se, dakle, čovjeka koji ima samo jedan dah u nosnicama: jer što vrijedi?