Evanđelje po Mateju, 9. poglavlje

1. 1 I ušavši u lađu, preplovi i dođe u svoj grad.
2. 2 Kad gle, doniješe mu uzetoga koji je ležao na nosiljci. Vidjevši njihovu vjeru, reče Isus uzetomu: »Hrabro, sinko, otpuštaju ti se grijesi!«
3. 3 A gle, neki od pismoznanaca rekoše u sebi: »Ovaj huli!«
4. 4 Prozrevši njihove misli, Isus reče: »Zašto snujete zlo u srcima?
5. 5 Ta što je lakše reći: ‘Otpuštaju ti se grijesi’ ili reći: ‘Ustani i hodi’?
6. 6 Ali da znate: vlastan je Sin Čovječji na zemlji otpuštati grijehe!« Tada reče uzetomu: »Ustani, uzmi nosiljku i pođi kući!«
7. 7 I on usta te ode kući.
8. 8 Kad mnoštvo to vidje, zaprepasti se i poda slavu Bogu koji takvu vlast dade ljudima.
9. 9 Odlazeći odande, ugleda Isus čovjeka zvanog Matej gdje sjedi u carinarnici. I kaže mu: »Pođi za mnom!« On usta i pođe za njim.
10. 10 Dok je Isus bio u kući za stolom, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše za stol s njime i njegovim učenicima.
11. 11 Vidjevši to, farizeji stanu govoriti: »Zašto vaš učitelj jede s carinicima i grešnicima?«
12. 12 A on, čuvši to, reče: »Ne treba zdravima liječnika, nego bolesnima.
13. 13 Hajdete i proučite što znači: Milosrđe mi je milo, a ne žrtva. Ta ne dođoh zvati pravednike, nego grešnike.«
14. 14 Tada pristupe k njemu Ivanovi učenici govoreći: »Zašto mi i farizeji postimo, a učenici tvoji ne poste?«
15. 15 Nato im Isus reče: »Mogu li svatovi tugovati dok je s njima zaručnik? Doći će već dani kad će im se ugrabiti zaručnik, i tada će postiti!«
16. 16 »A nitko ne stavlja krpe od sirova sukna na staro odijelo, jer zakrpa vuče s odijela pa nastane još veća rupa.«
17. 17 »I ne ulijeva se novo vino u stare mješine. Inače se mješine proderu, vino prolije, a mješine propadnu. Nego, novo se vino ulijeva u nove mješine pa se oboje sačuva.«
18. 18 Dok im on to govoraše, gle, pristupi neki glavar, pokloni mu se do zemlje i reče: »Kći mi, evo, umrije, ali dođi, stavi ruku na nju, i oživjet će.«
19. 19 Isus usta te s učenicima pođe za njim.
20. 20 I gle, neka žena koja bolovaše dvanaest godina od krvarenja priđe odostraga i dotaknu se skuta njegove haljine.
21. 21 Mislila je: »Dotaknem li se samo njegove haljine, spasit ću se.«
22. 22 A Isus se okrenu i vidjevši je reče: »Hrabro, kćeri, vjera te tvoja spasila.« I žena bî spašena od toga časa.
23. 23 I uđe Isus u kuću glavarovu. Ugleda svirače i bučno mnoštvo pa
24. 24 reče: »Odstupite! Djevojka nije umrla, nego spava.« Oni mu se podsmjehivahu.
25. 25 A kad je svijet bio izbačen, uđe on, primi djevojku za ruku i ona bî uskrišena.
26. 26 I razglasi se to po svem onom kraju.
27. 27 Kad je Isus odlazio odande, pođu za njim dva slijepca vičući: »Smiluj nam se, Sine Davidov!«
28. 28 A kad uđe u kuću, pristupe mu slijepci. Isus im kaže: »Vjerujete li da mogu to učiniti?« Kažu mu: »Da, Gospodine!«
29. 29 Tada se dotače njihovih očiju govoreći: »Neka vam bude po vašoj vjeri.«
30. 30 I otvoriše im se oči. A Isus im poprijeti: »Pazite da nitko ne dozna!«
31. 31 Ali oni, izišavši, razniješe glas o njemu po svem onom kraju.
32. 32 Tek što oni iziđoše, gle, doniješe mu njemaka opsjednuta.
33. 33 Pošto izagna đavla, progovori njemak. Mnoštvo se čudom čudilo i govorilo: »Nikada se takvo što ne vidje u Izraelu!«
34. 34 A farizeji govorahu: »Po poglavici đavolskome izgoni đavle.«
35. 35 I obilazio je Isus sve gradove i sela učeći po njihovim sinagogama, propovijedajući evanđelje o Kraljevstvu i liječeći svaku bolest i svaku nemoć.
36. 36 Vidjevši mnoštvo, sažali mu se nad njim jer bijahu izmučeni i ophrvani kao ovce bez pastira.
37. 37 Tada reče svojim učenicima: »Žetve je mnogo, a radnikâ malo.
38. 38 Molite dakle gospodara žetve da pošalje radnike u žetvu svoju.«