Evanđelje po Mateju, 8. poglavlje

1. 1 Kad je Isus sišao s gore, pohrli za njim silan svijet.
2. 2 I gle, pristupi neki gubavac, pokloni mu se do zemlje i reče: »Gospodine, ako hoćeš, možeš me očistiti.«
3. 3 Isus pruži ruku i dotakne ga se govoreći: »Hoću, očisti se!« I odmah se očisti od gube.
4. 4 Kaže mu Isus: »Pazi, nikomu ne kazuj, nego idi, pokaži se svećeniku i prinesi dar što ga propisa Mojsije, njima za svjedočanstvo.«
5. 5 Kad uđe u Kafarnaum, pristupi mu satnik pa ga zamoli:
6. 6 »Gospodine, sluga mi leži kod kuće uzet, u strašnim mukama.«
7. 7 Kaže mu: »Ja ću doći izliječiti ga.«
8. 8 Odgovori satnik: »Gospodine, nisam dostojan da uđeš pod krov moj, nego samo reci riječ i izliječen će biti sluga moj.
9. 9 Ta i ja, premda sam čovjek pod vlašću, imam pod sobom vojnike pa reknem jednomu: ‘Idi!’ – i ode, drugomu: ‘Dođi!’ – i dođe, a sluzi svomu: ‘Učini to’ – i učini.«
10. 10 Čuvši to, zadivi se Isus i reče onima koji su išli za njim: »Zaista, kažem vam, ni u koga u Izraelu ne nađoh tolike vjere.
11. 11 A kažem vam: Mnogi će s istoka i zapada doći i sjesti za stol s Abrahamom, Izakom i Jakovom u kraljevstvu nebeskom,
12. 12 a sinovi će kraljevstva biti izbačeni van u tamu. Ondje će biti plač i škrgut zubi.«
13. 13 I reče Isus satniku: »Idi, neka ti bude kako si vjerovao!« I ozdravi sluga u taj čas.
14. 14 Ušavši u kuću Petrovu, Isus ugleda njegovu punicu koja ležaše u ognjici.
15. 15 Dotače joj se ruke i pusti je ognjica. Ona ustade i posluživaše mu.
16. 16 A uvečer mu doniješe mnoge opsjednute. On izagna duhove riječju i sve bolesnike ozdravi –
17. 17 da se ispuni što je rečeno po Izaiji proroku: On slabosti naše uze i boli ponese.
18. 18 Kad Isus vidje mnoštvo oko sebe, zapovjedi da se prijeđe prijeko.
19. 19 I pristupi jedan pismoznanac te mu reče: »Učitelju, za tobom ću kamo god ti pošao.«
20. 20 Kaže mu Isus: »Lisice imaju jazbine i ptice nebeske gnijezda, a Sin Čovječji nema gdje bi glavu naslonio.«
21. 21 Drugi mu od učenika reče: »Gospodine, dopusti mi da prije odem i pokopam svoga oca.«
22. 22 Isus mu kaže: »Hajde za mnom i pusti neka mrtvi pokapaju svoje mrtve.«
23. 23 Kad uđe u lađu, pođoše za njim njegovi učenici.
24. 24 I gle, žestok vihor nasta na moru tako da lađu prekrivahu valovi. A on je spavao.
25. 25 Oni pristupiše i probudiše ga govoreći: »Gospodine, spasi, pogibosmo!«
26. 26 Kaže im: »Što ste plašljivi, malovjerni?« Tada ustade i zaprijeti vjetrovima i moru te nasta velika utiha.
27. 27 A ljudi su u čudu pitali: »Tko je taj da mu se i vjetrovi i more pokoravaju?«
28. 28 I kada dođe prijeko, u gadarski kraj, eto mu u susret dvaju opsjednutih: izlazili su iz grobnica, silno goropadni, te nitko nije mogao proći onim putem.
29. 29 I gle, povikaše: »Što ti imaš s nama, Sine Božji? Došao si ovamo prije vremena mučiti nas?«
30. 30 A podalje od njih paslo je veliko krdo svinja.
31. 31 Zlodusi ga zaklinjahu: »Ako nas istjeraš, pošalji nas u ovo krdo svinja.«
32. 32 On im reče: »Idite!« Oni iziđoše i uđoše u svinje. I gle, sve krdo jurnu niz obronak u more i podavi se u vodama.
33. 33 A svinjari pobjegoše, odoše u grad te razglasiše sve, napose o opsjednutima.
34. 34 I gle, sav grad iziđe u susret Isusu. Kad ga ugledaše, zamole ga da ode iz njihova kraja.