Evanđelje po Mateju, 22. poglavlje

1. 1 Isus im ponovno prozbori u prispodobama:
2. 2 »Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu sinu svomu.
3. 3 Posla sluge da pozovu uzvanike na svadbu. No oni ne htjedoše doći.
4. 4 Opet posla druge sluge govoreći: ‘Recite uzvanicima: Evo, objed sam ugotovio. Junci su moji i tovljenici poklani i sve pripravljeno. Dođite na svadbu!’«
5. 5 »Ali oni ne mareći odoše – jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom.
6. 6 Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i ubiju.
7. 7 Nato se kralj razgnjevi, posla svoju vojsku i pogubi one ubojice, a grad im spali.«
8. 8 »Tada kaže slugama: ‘Svadba je, evo, pripravljena, ali uzvanici ne bijahu dostojni.
9. 9 Pođite stoga na raskrižja i koga god nađete, pozovite na svadbu!’«
10. 10 »Sluge iziđoše na putove i sabraše sve koje nađoše – i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostiju.
11. 11 Kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho.
12. 12 Kaže mu: ‘Prijatelju, kako si ovamo ušao bez svadbenoga ruha?’ A on zanijemi.
13. 13 Tada kralj reče poslužiteljima: ‘Svežite mu ruke i noge i bacite ga van u tamu, gdje će biti plač i škrgut zubi.’
14. 14 Doista, mnogo je zvanih, malo izabranih.«
15. 15 Tada farizeji odoše i održaše vijeće kako da Isusa uhvate u riječi.
16. 16 Pošalju k njemu svoje učenike s herodovcima da ga upitaju: »Učitelju! Znamo da si istinit te po istini putu Božjem učiš i ne mariš tko je tko jer nisi pristran.
17. 17 Reci nam, dakle, što ti se čini: je li dopušteno dati porez caru ili nije?«
18. 18 Znajući njihovu opakost, reče Isus: »Zašto me iskušavate, licemjeri?
19. 19 Pokažite mi porezni novac!« Pružiše mu denar.
20. 20 On ih upita: »Čija je ovo slika i natpis?«
21. 21 Odgovore: »Carev.« Kaže im: »Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje.«
22. 22 Čuvši to, zadive se pa ga ostave i odu.
23. 23 Toga dana pristupiše k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaše ga:
24. 24 »Učitelju, Mojsije reče: Umre li tko bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom te podigne porod bratu svomu.
25. 25 Bijahu tako u nas sedmorica braće. Prvi se oženi i umrije bez poroda ostavivši ženu svom bratu.
26. 26 Tako i drugi i treći, sve do sedmoga.
27. 27 A nakon svih umrije i žena.
28. 28 Kojemu će dakle od te sedmorice biti žena o uskrsnuću? Jer sva su je sedmorica imala.«
29. 29 Odgovori im Isus: »U zabludi ste jer ne razumijete Pisama ni sile Božje.
30. 30 Ta o uskrsnuću niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebu.
31. 31 A što se tiče uskrsnuća mrtvih, zar niste čitali što vam reče Bog:
32. 32 Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? Nije on Bog mrtvih, nego živih!«
33. 33 Čuvši to, mnoštvo osta zaneseno njegovim naukom.
34. 34 A kad su farizeji čuli kako ušutka saduceje, okupiše se,
35. 35 a jedan od njih, zakonoznanac, da ga iskuša, upita:
36. 36 »Učitelju, koja ja zapovijed najveća u Zakonu?«
37. 37 A on mu reče: »Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.
38. 38 To je najveća i prva zapovijed.
39. 39 Druga, ovoj slična: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga.
40. 40 O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci.«
41. 41 Kad se farizeji skupiše, upita ih Isus:
42. 42 »Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?« Kažu mu: »Davidov.«
43. 43 A on će njima: »Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad veli:
44. 44 Reče Gospod Gospodinu mojemu: ‘Sjedi mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?’
45. 45 Ako ga dakle David naziva Gospodinom, kako mu je sin?«
46. 46 I nitko mu nije mogao odgovoriti ni riječi, niti se od toga dana tko usudio upitati ga bilo što.