Evanđelje po Mateju, 21. poglavlje

1. 1 Kad se približiše Jeruzalemu te dođoše u Betfagu, na Maslinskoj gori, posla Isus dvojicu učenika
2. 2 govoreći: »Pođite u selo pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i uz nju magare. Odriješite ih i dovedite k meni.
3. 3 Ako vam tko što rekne, recite: ‘Gospodinu trebaju’, i odmah će ih pustiti.«
4. 4 To se dogodi da se ispuni što je rečeno po proroku:
5. 5 Recite Kćeri sionskoj: Evo kralj ti tvoj dolazi, krotak, jašuć na magarcu, na magaretu, mladetu magaričinu.
6. 6 Učenici odu i učine kako im naredi Isus.
7. 7 Dovedu magaricu i magare te stave na njih haljine i Isus uzjaha na njih.
8. 8 Silan svijet prostrije svoje haljine po putu, a drugi rezahu grane sa stabala i sterahu ih po putu.
9. 9 Mnoštvo pak pred njim i za njim klicaše: »Hosana Sinu Davidovu! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana u visinama!«
10. 10 Kad uđe u Jeruzalem, uskomešao se sav grad i govorio: »Tko je ovaj?«
11. 11 A mnoštvo odgovaraše: »To je Prorok, Isus iz Nazareta galilejskoga.«
12. 12 Isus uđe u Hram i izagna sve koji su prodavali i kupovali u Hramu. Mjenjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe.
13. 13 Kaže im: »Pisano je: Dom će se moj zvati Dom molitve, a vi od njega činite pećinu razbojničku.«
14. 14 U Hramu mu priđoše slijepi i hromi i on ih ozdravi.
15. 15 A kad glavari svećenički i pismoznanci vidješe čudesa koja učini i djecu što viču Hramom: »Hosana Sinu Davidovu!«, gnjevni
16. 16 mu rekoše: »Čuješ li što ovi govore?« Kaže im Isus: »Da! A niste li čitali: Iz usta djece i dojenčadi sebi si pripravio hvalu?«
17. 17 On ih ostavi, pođe iz grada u Betaniju te ondje prenoći.
18. 18 Ujutro se vraćao u grad i ogladnje.
19. 19 Ugleda smokvu kraj puta i priđe k njoj, ali ne nađe na njoj ništa osim lišća pa joj kaže: »Ne bilo više ploda s tebe dovijeka!« I smokva umah usahnu.
20. 20 Vidjevši to, učenici se začude: »Kako umah smokva usahnu!«
21. 21 Isus im odvrati: »Zaista, kažem vam, ako budete imali vjeru i ne posumnjate, činit ćete ne samo ovo sa smokvom, nego – reknete li i ovoj gori: ‘Digni se i baci u more!’, bit će tako.
22. 22 I sve što zaištete u molitvi vjerujući, primit ćete.«
23. 23 I uđe u Hram. Dok je naučavao, pristupiše mu glavari svećenički i starješine narodne te ga upitaše: »Kojom vlašću to činiš? Tko ti dade tu vlast?«
24. 24 Isus im odgovori: »I ja ću vas jedno upitati. Ako mi na to odgovorite, ja ću vama kazati kojom vlašću ovo činim.
25. 25 Krst Ivanov odakle li bijaše? Od Neba ili od ljudi?« A oni umovahu među sobom: »Reknemo li ‘Od Neba’, odvratit će nam: ‘Zašto mu, dakle, ne povjerovaste?’
26. 26 A reknemo li ‘Od ljudi’, strah nas je mnoštva. Ta svi Ivana smatraju prorokom.«
27. 27 Zato odgovore Isusu: »Ne znamo.« I on njima reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«
28. 28 »A što vam se čini? Čovjek neki imao dva sina. Priđe prvomu i reče: ‘Sinko, hajde danas na posao u vinograd!’
29. 29 On odgovori: ‘Neću!’ No poslije se predomisli i ode.
30. 30 Priđe i drugomu pa mu reče isto tako. A on odgovori: ‘Evo me, gospodaru!’ i ne ode.
31. 31 Koji od te dvojice izvrši volju očevu?« Kažu: »Onaj prvi.« Nato će im Isus: »Zaista, kažem vam, carinici i bludnice pretekoše vas u kraljevstvo Božje!
32. 32 Doista, Ivan dođe k vama putom pravednosti i vi mu ne povjerovaste, a carinici mu i bludnice povjerovaše. Vi pak, makar to vidjeste, ni kasnije se ne predomisliste da mu povjerujete.«
33. 33 »Drugu prispodobu čujte! Bijaše neki domaćin koji posadi vinograd, ogradi ga ogradom, iskopa u njemu tijesak i podiže kulu pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.
34. 34 Kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegov urod.
35. 35 A vinogradari pograbe njegove sluge pa jednoga istukoše, drugog ubiše, a trećega kamenovaše.
36. 36 I opet posla druge sluge, više njih nego prije, ali oni i s njima postupiše jednako.«
37. 37 »Naposljetku posla k njima sina svoga misleći: ‘Poštovat će mog sina.’
38. 38 Ali kad vinogradari ugledaju sina, rekoše među sobom: ‘Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i imat ćemo baštinu njegovu!’
39. 39 I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju.«
40. 40 »Kada dakle dođe gospodar vinograda, što će učiniti s tim vinogradarima?«
41. 41 Kažu mu: »Opake će nemilo pogubiti, a vinograd iznajmiti drugim vinogradarima što će mu davati urod u svoje vrijeme.«
42. 42 Kaže im Isus: »Zar nikada niste čitali u Pismima: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni. Gospodnje je to djelo – kakvo čudo u očima našim!
43. 43 Zato će se – kažem vam – oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove! (
44. 44 I tko padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.)«
45. 45 Kad su glavari svećenički i farizeji čuli te njegove prispodobe, razumjeli su da govori o njima.
46. 46 I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva jer ga je smatralo prorokom.