Evanđelje po Mateju, 13. poglavlje

1. 1 Onoga dana Isus iziđe iz kuće i sjede uz more.
2. 2 I nagrnu k njemu silan svijet te je morao ući u lađu: sjede, a sve ono mnoštvo stajaše na obali.
3. 3 I zborio im je mnogo u prispodobama: Sijač (Mk 4, 4–9; Lk 8, 5–8) »Gle, iziđe sijač sijati.
4. 4 I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga.
5. 5 Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje.
6. 6 A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se.
7. 7 Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga.
8. 8 Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk.«
9. 9 »Tko ima uši, neka čuje!«
10. 10 I pristupe učenici pa ga zapitaju: »Zašto im zboriš u prispodobama?«
11. 11 On im odgovori: »Zato što je vama dano znati otajstva kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano.
12. 12 Doista, onomu tko ima dat će se i obilovat će, a onomu tko nema oduzet će se i ono što ima.
13. 13 U prispodobama im zborim zato što gledajući ne vide i slušajući ne čuju i ne razumiju.«
14. 14 »Tako se ispunja na njima proroštvo Izaijino koje govori: Slušat ćete, slušati – i nećete razumjeti; gledat ćete, gledati – i nećete vidjeti!
15. 15 Jer usalilo se srce naroda ovoga: uši začepiše, oči zatvoriše da očima ne vide, ušima ne čuju, srcem ne razumiju te se ne obrate pa ih izliječim.
16. 16 A blago vašim očima što vide, i ušima što slušaju.
17. 17 Zaista, kažem vam, mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli.«
18. 18 »Vi, dakle, poslušajte prispodobu o sijaču.
19. 19 Svakomu koji sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je u srcu posijano. To je onaj uz put zasijan.
20. 20 A zasijani na tlo kamenito – to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima,
21. 21 ali nema u sebi korijena, nego je nestalan: kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, odmah se pokoleba.
22. 22 Zasijani u trnje – to je onaj koji sluša Riječ, ali briga vremenita i zavodljivost bogatstva uguše Riječ, te ona ostane bez ploda.
23. 23 Zasijani na dobru zemlju – to je onaj koji Riječ sluša i razumije, pa onda, dakako, urodi i daje: jedan stostruko, jedan šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.«
24. 24 Drugu im prispodobu iznese: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek posije dobro sjeme na svojoj njivi.
25. 25 Dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, posije posred žita kukolj i ode.
26. 26 Kad usjev uzraste i isklasa, tada se pokaza i kukolj.
27. 27 Sluge pristupe domaćinu pa mu reknu: ‘Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme posijao na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’
28. 28 On im odgovori: ‘Neprijatelj čovjek to učini.’ Nato mu sluge kažu: ‘Hoćeš li, dakle, da odemo pa da ga pokupimo?’
29. 29 A on reče: ‘Ne! Da ne biste sabirući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu.
30. 30 Pustite nek oboje raste do žetve. U vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito skupite u moju žitnicu.’«
31. 31 I drugu im prispodobu iznese: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek uze gorušičino zrno i posija ga na svojoj njivi.
32. 32 Ono je doduše najmanje od svega sjemenja, ali kad uzraste, veće je od svega povrća. Razvije se u stablo te dolaze ptice nebeske i gnijezde mu se po granama.«
33. 33 I drugu im kaza prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne uskisne.«
34. 34 Sve je to Isus mnoštvu zborio u prispodobama. I ništa im nije zborio bez prispodoba –
35. 35 da se ispuni što je rečeno po proroku: Otvorit ću u prispodobama usta svoja, iznijet ću što je sakriveno od postanka svijeta.
36. 36 Tada otpusti mnoštvo i uđe u kuću. Pristupe mu učenici govoreći: »Razjasni nam prispodobu o kukolju na njivi.«
37. 37 On odgovori: »Sijač dobroga sjemena jest Sin Čovječji.
38. 38 Njiva je svijet. Dobro sjeme sinovi su Kraljevstva, a kukolj sinovi Zloga.
39. 39 Neprijatelj koji ga posija jest đavao. Žetva je svršetak svijeta, a žeteoci anđeli.
40. 40 Kao što se kukolj sabire i ognjem sažiže, tako će biti na svršetku svijeta.
41. 41 Sin će Čovječji poslati svoje anđele da pokupe iz njegova kraljevstva sve zavodnike i bezakonike
42. 42 i bace ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi.
43. 43 Tada će pravednici zasjati poput sunca u kraljevstvu Oca svojega.« »Tko ima uši, neka čuje!«
44. 44 »Kraljevstvo je nebesko kao kad je blago skriveno na njivi: čovjek ga pronađe, sakrije, sav radostan ode, proda sve što ima i kupi tu njivu.«
45. 45 »Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad trgovac traga za lijepim biserjem:
46. 46 pronađe jedan dragocjeni biser, ode, rasproda sve što ima i kupi ga.«
47. 47 »Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad mreža bačena u more zahvati svakovrsne ribe.
48. 48 Kad se napuni, izvuku je na obalu, sjednu i skupe dobre u posude, a loše izbace.
49. 49 Tako će biti na svršetku svijeta. Izići će anđeli, odijeliti zle od pravednih
50. 50 i baciti ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi.«
51. 51 »Jeste li sve ovo razumjeli?« Odgovore mu: »Jesmo.«
52. 52 A on će im: »Stoga svaki pismoznanac upućen u kraljevstvo nebesko sličan je čovjeku domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.«
53. 53 Kad Isus završi sve ove prispodobe, ode odande.
54. 54 I dođe u svoj zavičaj. Naučavaše ih u njihovoj sinagogi te zapanjeni govorahu: »Odakle ovomu ta mudrost i te čudesne sile?
55. 55 Nije li ovo drvodjeljin sin? Nije li mu majka Marija, a braća Jakov, i Josip, i Šimun, i Juda?
56. 56 I sestre mu nisu li sve među nama? Odakle mu sve to?«
57. 57 I sablažnjavahu se zbog njega. A Isus im reče: »Nije prorok bez časti doli u svom zavičaju i u svom domu.«
58. 58 I ne učini ondje mnogo čudesa zbog njihove nevjere.