Evanđelje po Marku 8

1 Onih se dana opet skupio silan svijet. Budući da nisu imali što jesti, dozva Isus učenike pa im reče:
2 »Žao mi je naroda jer su već tri dana uza me i nemaju što jesti.
3 Ako ih otpravim gladne njihovim kućama, klonut će putom. A neki su od njih došli iz daleka.«
4 Učenici mu odgovore: »Otkuda bi ih tko ovdje u pustinji mogao nahraniti kruhom?«
5 On ih zapita: »Koliko kruhova imate?« Oni odgovore: »Sedam.«
6 Nato zapovjedi mnoštvu da posjeda po zemlji. I uze sedam kruhova, zahvali, razlomi i davaše svojim učenicima da posluže. I poslužiše mnoštvu.
7 A imali su i malo ribica. Blagoslovi i njih te reče da i to posluže.
8 I jeli su i nasitili se. A od preteklih ulomaka odniješe sedam košara.
9 Bilo ih je oko četiri tisuće. Tada ih otpusti,
10 a sam sa svojim učenicima odmah uđe u lađu i ode u kraj dalmanutski.
11 Tada istupiše farizeji i počeše raspravljati s njime. Iskušavajući ga, zatraže od njega znak s neba.
12 On uzdahnu iz sve duše i reče: »Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista, kažem vam, ovome se naraštaju neće dati znak.«
13 Tada ih ostavi, ponovno uđe u lađu pa otiđe prijeko.
14 A zaboraviše ponijeti kruha; imali su samo jedan kruh sa sobom na lađi.
15 Nato ih Isus opomenu: »Pazite, čuvajte se kvasca farizejskog i kvasca Herodova!«
16 Oni, zamišljeni, među sobom govorahu: »Kruha nemamo.«
17 Zamijetio to Isus pa im reče: »Zašto ste zamišljeni što kruha nemate? Zar još ne shvaćate i ne razumijete? Zar vam je srce stvrdnuto?
18 Oči imate, a ne vidite; uši imate, a ne čujete? Zar se ne sjećate?
19 Kad sam ono razlomio pet kruhova na pet tisuća, koliko punih košara ulomaka odnijeste?« Kažu mu: »Dvanaest.«
20 »A kada razlomih sedam na četiri tisuće, koliko punih košara ulomaka odnijeste?« Odgovore: »Sedam.«
21 A on će njima: »I još ne razumijete?«
22 Dođu u Betsaidu, dovedu mu slijepca pa ga zamole da ga se dotakne.
23 On uhvati slijepca za ruku, izvede ga iz sela, pljunu mu u oči, stavi na nj ruke i zapita ga: »Vidiš li što?«
24 Slijepac upilji pogled i reče: »Opažam ljude; vidim nešto kao drveće ... hodaju.«
25 Tada mu Isus opet stavi ruke na oči i slijepac progleda i ozdravi te je mogao sve jasno na daleko vidjeti.
26 Tada ga posla kući i reče mu: »Ne ulazi u selo.«
27 I krenu Isus i njegovi učenici u sela Cezareje Filipove. Putem on upita učenike: »Što govore ljudi, tko sam ja?«
28 Oni mu rekoše: »Da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, treći opet da si neki od prorokâ.«
29 On njih upita: »A vi, što vi kažete, tko sam ja?« Petar prihvati i reče: »Ti si Pomazanik – Krist!«
30 I zaprijeti im da nikomu ne kazuju o njemu.
31 I poče ih poučavati kako Sin Čovječji treba da mnogo pretrpi, da ga starješine, glavari svećenički i pismoznanci odbace, da bude ubijen i nakon tri dana da ustane.
32 Otvoreno im to govoraše. Petar ga uze u stranu i poče odvraćati.
33 A on se okrenu, pogleda svoje učenike pa zaprijeti Petru: »Nosi se od mene, sotono, jer ti nije na pameti što je Božje, nego što je ljudsko!«
34 Tada dozva narod i učenike pa im reče: »Hoće li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom.
35 Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj poradi mene i evanđelja, spasit će ga.
36 Ta što koristi čovjeku steći sav svijet, a životu svojemu nauditi?
37 Ta što da čovjek dadne u zamjenu za život svoj?
38 Doista, tko se zastidi mene i mojih riječi u ovom preljubničkom i grešničkom naraštaju – njega će se stidjeti i Sin Čovječji kada dođe u slavi Oca svoga zajedno sa svetim anđelima.«

Evanđelje po Marku, 8. poglavlje