Evanđelje po Luki, 23. poglavlje

1. 1 I ustade sva ona svjetina. Odvedoše ga Pilatu
2. 2 i stadoše ga optuživati: »Ovoga nađosmo kako zavodi naš narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj.«
3. 3 Pilat ga upita: »Ti li si kralj židovski?« On mu odgovori: »Ti kažeš!«
4. 4 Tada Pilat reče glavarima svećeničkim i svjetini: »Nikakve krivnje ne nalazim na ovom čovjeku!«
5. 5 No oni navaljivahu: »Buni narod naučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde!«
6. 6 Čuvši to, Pilat propita da li je taj čovjek Galilejac.
7. 7 Saznavši da je iz oblasti Herodove, posla ga Herodu, koji i sam bijaše onih dana u Jeruzalemu.
8. 8 A kad Herod ugleda Isusa, veoma se obradova jer ga je već odavna želo vidjeti zbog onoga što je o njemu slušao te se nadao od njega vidjeti koje čudo.
9. 9 Postavljao mu je mnoga pitanja, ali mu Isus uopće nije odgovarao.
10. 10 A stajahu ondje i glavari svećenički i pismoznanci optužujući ga žestoko.
11. 11 Herod ga zajedno sa svojom vojskom prezre i ismija: obuče ga u bijelu haljinu i posla natrag Pilatu.
12. 12 Onoga se dana Herod i Pilat sprijateljiše, jer prije bijahu neprijatelji.
13. 13 A Pilat dade sazvati glavare svećeničke, vijećnike i narod
14. 14 te im reče: »Doveli ste mi ovoga čovjeka kao da buni narod. Ja ga evo ispitah pred vama pa ne nađoh na njemu ni jedne krivice za koju ga optužujete.
15. 15 A ni Herod jer ga posla natrag nama. Evo, on nije počinio ništa čime bi zaslužio smrt.
16. 16 Kaznit ću ga dakle i pustiti.«
17. 18 I povikaše svi uglas: »Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!«
18. 19 A taj bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva.
19. 20 Pilat im stoga ponovno progovori hoteći osloboditi Isusa.
20. 21 Ali oni vikahu: »Raspni, raspni ga!«
21. 22 On im treći put reče: »Ta što je on zla učinio? Ne nađoh na njemu smrtne krivice. Kaznit ću ga dakle i pustiti.«
22. 23 Ali oni navaljivahu iza glasa ištući da se razapne. I vika im bivala sve jača.
23. 24 Pilat presudi da im bude što ištu.
24. 25 Pusti onoga koji zbog pobune i ubojstva bijaše bačen u tamnicu, koga su iskali, a Isusa preda njima na volju.
25. 26 Kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca koji je dolazio s polja i stave na nj križ da ga nosi za Isusom.
26. 27 Za njim je išlo silno mnoštvo svijeta, napose žena, koje su plakale i naricale za njim.
27. 28 Isus se okrenu prema njima pa im reče: »Kćeri Jeruzalemske, ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad djecom svojom.
28. 29 Jer evo idu dani kad će se govoriti: ‘Blago nerotkinjama, utrobama koje ne rodiše i sisama koje ne dojiše.’
29. 30 Tad će početi govoriti gorama: ‘Padnite na nas!’ i bregovima: ‘Pokrijte nas!’
30. 31 Jer ako se tako postupa sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?«
31. 32 A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih s njime pogube.
32. 33 I kada dođoše na mjesto zvano Lubanja, ondje razapeše njega i te zločince, jednoga zdesna, drugoga slijeva.
33. 34 A Isus je govorio: »Oče, oprosti im, ne znaju što čine!« I razdijeliše među se haljine njegove bacivši kocke.
34. 35 Stajao je ondje narod i promatrao. A podrugivali se i glavari govoreći: »Druge je spasio, neka spasi sam sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!«
35. 36 Izrugivali ga i vojnici, prilazili mu i nudili ga octom
36. 37 govoreći: »Ako si ti kralj židovski, spasi sam sebe!«
37. 38 A bijaše i natpis ponad njega: »Ovo je kralj židovski.«
38. 39 Jedan ga je od obješenih zločinaca pogrđivao: »Nisi li ti Krist? Spasi sebe i nas!«
39. 40 A drugi ovoga prekoravaše: »Zar se ne bojiš Boga ni ti, koji si pod istom osudom?
40. 41 Ali mi po pravdi jer primamo što smo djelima zaslužili, a on – on ništa opako ne učini.«
41. 42 Onda reče: »Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje.«
42. 43 A on će mu: »Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!«
43. 44 Bijaše već oko šeste ure kad nasta tama po svoj zemlji – sve do ure devete,
44. 45 jer sunce pomrča, a hramska se zavjesa razdrije po sredini.
45. 46 I povika Isus iza glasa: »Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!« To rekavši, izdahnu.
46. 47 Kad satnik vidje što se zbiva, stane slaviti Boga: »Zbilja, čovjek ovaj bijaše pravednik!«
47. 48 I kad je sav svijet koji se zgrnuo na taj prizor vidio što se zbiva, vraćao se bijući se u prsa.
48. 49 Stajahu podalje i gledahu to svi znanci njegovi i žene koje su za njim išle iz Galileje.
49. 50 I dođe čovjek imenom Josip, vijećnik, čovjek čestit i pravedan;
50. 51 on ne privoli njihovoj odluci i postupku. Bijaše iz Arimateje, grada judejskoga, i iščekivaše kraljevstvo Božje.
51. 52 Taj dakle pristupi Pilatu i zaiska tijelo Isusovo.
52. 53 Zatim ga skinu, povi u platno i položi u grob isklesan u koji još ne bijaše nitko položen.
53. 54 Bijaše dan Priprave; subota je svitala.
54. 55 A pratile to žene koje su s Isusom došle iz Galileje: motrile grob i kako je položeno tijelo njegovo.
55. 56 Zatim se vrate i priprave miomirise i pomasti. U subotu mirovahu po propisu.