Evanđelje po Luki 20

1 Jednog dana dok je naučavao narod u Hramu i naviještao evanđelje, ispriječe se glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama
2 pa mu dobace: »Reci nam kojom vlašću to činiš ili tko ti dade tu vlast?«
3 On odgovori: »Upitat ću i ja vas. Recite mi:
4 krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?«
5 A oni smišljahu među sobom: »Reknemo li ‘od Neba’, odvratit će ‘Zašto mu ne povjerovaste?’
6 A reknemo li ‘od ljudi’, sav će nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok.«
7 I odgovore da ne znaju odakle.
8 I Isus reče njima: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«
9 Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: »Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme.«
10 »Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku.
11 Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku.
12 Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše.«
13 »Nato reče gospodar vinograda: ‘Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.’
14 Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: ‘Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.’
15 Izbaciše ga iz vinograda i ubiše.« »Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda?
16 Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima.« Koji ga slušahu rekoše: »Bože sačuvaj!«
17 A on ih ošinu pogledom i reče: »A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni?
18 Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.«
19 Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.
20 Vrebajući na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u riječi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj.
21 Upitaše ga dakle: »Učitelju, znamo da pravo zboriš i naučavaš te nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjem.
22 Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?«
23 Proničući njihovu lukavost, reče im:
24 »Pokažite mi denar.« »Čiju ima sliku i natpis?«
25 A oni će: »Carevu.« On im reče: »Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje.«
26 I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom.
27 Pristupe mu neki od saduceja, koji niječu uskrsnuće. Upitaše ga:
28 »Učitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece čiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.
29 Bijahu tako sedmorica braće. Prvi se oženi i umrije bez djece.
30 Drugi uze njegovu ženu,
31 onda treći; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece.
32 Naposljetku umrije i žena.
33 Kojemu će dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuću? Jer sedmorica su je imala za ženu.«
34 Reče im Isus: »Djeca se ovog svijeta žene i udaju.
35 No oni koji se nađoše dostojni onog svijeta i uskrsnuća od mrtvih niti se žene niti udaju.
36 Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anđelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća.«
37 »A da mrtvi ustaju, naznači i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim.
38 A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!«
39 Neki pismoznanci primijete: »Učitelju! Dobro si rekao!«
40 I nisu se više usuđivali upitati ga bilo što.
41 A on im reče: »Kako kažu da je Krist sin Davidov?
42 Ta sâm David veli u Knjizi psalama: Reče Gospod Gospodinu mojemu: ‘Sjedi mi zdesna
43 dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!’
44 David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?«
45 I pred svim narodom reče svojim učenicima:
46 »Čuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama,
47 proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda.«

Evanđelje po Luki, 20. poglavlje