Evanđelje po Luki, 13. poglavlje

1. 1 Upravo u taj čas dođoše neki te mu javiše što se dogodilo s Galilejcima kojih je krv Pilat pomiješao s krvlju njihovih žrtava.
2. 2 Isus im odgovori: »Mislite li da ti Galilejci, jer tako postradaše, bijahu grešniji od drugih Galilejaca?
3. 3 Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete slično propasti!
4. 4 Ili onih osamnaest na koje se srušila kula u Siloamu i ubila ih, zar mislite da su oni bili veći dužnici od svih Jeruzalemaca?
5. 5 Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete tako propasti.«
6. 6 Nato im pripovjedi ovu prispodobu: »Imao netko smokvu zasađenu u svom vinogradu. Dođe tražeć ploda na njoj i ne nađe
7. 7 pa reče vinogradaru: ‘Evo, već tri godine dolazim i tražim ploda na ovoj smokvi i ne nalazim. Posijeci je. Zašto da iscrpljuje zemlju?’
8. 8 A on mu odgovori: ‘Gospodaru, ostavi je još ove godine dok je ne okopam i ne pognojim.
9. 9 Možda će ubuduće ipak uroditi. Ako li ne, posjeći ćeš je.’«
10. 10 Jedne je subote naučavao u nekoj sinagogi.
11. 11 Kad eto žene koja je osamnaest godina imala duha bolesti. Bila je zgrbljena i nikako se nije mogla uspraviti.
12. 12 Kad je Isus opazi, dozva je i reče joj: »Ženo, oslobođena si svoje bolesti!«
13. 13 I položi na nju ruke, a ona se umah uspravi i poče slaviti Boga.
14. 14 Nadstojnik sinagoge – ozlovoljen što je Isus u subotu izliječio – govoraše mnoštvu: »Šest je dana u koje treba raditi! U te dakle dane dolazite i liječite se, a ne u dan subotnji!«
15. 15 Odgovori mu Gospodin: »Licemjeri! Ne driješi li svaki od vas u subotu svoga vola ili magarca od jasala da ga vodi na vodu?
16. 16 Nije li dakle i ovu kćer Abrahamovu, koju Sotona sveza evo osamnaest je već godina, trebalo odriješiti od tih spona u dan subotnji?«
17. 17 Na te njegove riječi postidješe se svi protivnici njegovi, a sav se narod radovaše zbog svega čime se on proslavio.
18. 18 Govoraše dakle: »Čemu je slično kraljevstvo Božje? Čemu da ga prispodobim?
19. 19 Ono je kao kad čovjek uze gorušičino zrno i baci ga u svoj vrt. Uzraste i razvi se u stablo te mu se ptice nebeske gnijezde po granama.«
20. 20 I opet im reče: »Čemu da prispodobim kraljevstvo Božje?
21. 21 Ono je kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne uskisne.«
22. 22 Putujući tako u Jeruzalem, prolazio je i naučavao gradovima i selima.
23. 23 Reče mu tada netko: »Gospodine, je li malo onih koji se spašavaju?« A on im reče:
24. 24 »Borite se da uđete na uska vrata jer mnogi će, velim vam, tražiti da uđu, ali neće moći.«
25. 25 »Kada gospodar kuće ustane i zaključa vrata, a vi stojeći vani počnete kucati na vrata: ‘Gospodine, otvori nam!’, on će vam odgovoriti: ‘Ne znam vas odakle ste!’
26. 26 Tada ćete početi govoriti: ‘Pa mi smo s tobom jeli i pili, po našim si trgovima naučavao!’
27. 27 A on će vam reći: ‘Kažem vam: ne znam odakle ste. Odstupite od mene, svi zlotvori!’«
28. 28 »Ondje će biti plač i škrgut zubi kad ugledate Abrahama i Izaka i Jakova i sve proroke u kraljevstvu Božjem, a sebe vani, izbačene.
29. 29 I doći će s istoka i zapada, sa sjevera i juga i sjesti za stol u kraljevstvu Božjem.
30. 30 Evo, ima posljednjih koji će biti prvi, ima i prvih koji će biti posljednji.«
31. 31 U taj čas pristupe neki farizeji i reknu mu: »Otiđi, otputuj odavde jer te Herod hoće ubiti.«
32. 32 A on će njima: »Idite i kažite toj lisici: ‘Evo, izgonim đavle i liječim danas i sutra, a treći dan dovršujem.
33. 33 Ali danas, sutra i prekosutra moram nastaviti put jer ne priliči da prorok pogine izvan Jeruzalema.’«
34. 34 »Jeruzaleme, Jeruzaleme, koji ubijaš proroke i kamenuješ one što su tebi poslani! Koliko li puta htjedoh skupiti djecu tvoju kao kvočka piliće pod krila i ne htjedoste!
35. 35 Evo, napuštena vam kuća. A kažem vam, nećete me vidjeti dok ne dođe čas te reknete: »Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!«