Evanđelje po Ivanu, 4. poglavlje

1. 1 Kad Gospodin dozna da su farizeji dočuli kako on, Isus, okuplja i krsti više učenika nego Ivan –
2. 2 iako zapravo nije krstio sam Isus, nego njegovi učenici –
3. 3 ode iz Judeje i ponovno se vrati u Galileju.
4. 4 Morao je proći kroza Samariju.
5. 5 Dođe dakle u samarijski grad koji se zove Sihar, blizu imanja što ga Jakov dade svojemu sinu Josipu.
6. 6 Ondje bijaše zdenac Jakovljev. Isus je umoran od puta sjedio na zdencu. Bila je otprilike šesta ura.
7. 7 Dođe neka žena Samarijanka zahvatiti vode. Kaže joj Isus: »Daj mi piti!«
8. 8 Njegovi učenici bijahu otišli u grad kupiti hrane.
9. 9 Kaže mu na to Samarijanka: »Kako ti, Židov, išteš piti od mene, Samarijanke?« Jer Židovi se ne druže sa Samarijancima.
10. 10 Isus joj odgovori: »Kad bi znala dar Božji i tko je onaj koji ti veli: ‘Daj mi piti’, ti bi u njega zaiskala i on bi ti dao vode žive.«
11. 11 Odvrati mu žena: »Gospodine, ta nemaš ni čime bi zahvatio, a zdenac je dubok. Otkuda ti dakle voda živa?
12. 12 Zar si ti možda veći od oca našeg Jakova koji nam dade ovaj zdenac i sam je iz njega pio, a i sinovi njegovi i stada njegova?«
13. 13 Odgovori joj Isus: »Tko god pije ove vode, opet će ožednjeti.
14. 14 A tko bude pio vode koju ću mu ja dati, ne, neće ožednjeti nikada: voda koju ću mu ja dati postat će u njemu izvorom vode koja struji u život vječni.«
15. 15 Kaže mu žena: »Gospodine, daj mi te vode da ne žeđam i da ne moram dolaziti ovamo zahvaćati.«
16. 16 Nato joj on reče: »Idi i zovni svoga muža pa se vrati ovamo.«
17. 17 Odgovori mu žena: »Nemam muža.« Kaže joj Isus: »Dobro si rekla: ‘Nemam muža!’
18. 18 Pet si doista muževa imala, a ni ovaj koga sada imaš nije ti muž. To si po istini rekla.«
19. 19 Kaže mu žena: »Gospodine, vidim da si prorok.
20. 20 Naši su se očevi klanjali na ovome brdu, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati.«
21. 21 A Isus joj reče: »Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu.
22. 22 Vi se klanjate onome što ne poznate, a mi se klanjamo onome što poznamo jer spasenje dolazi od Židova.
23. 23 Ali dolazi čas – sada je! – kad će se istinski klanjatelji klanjati Ocu u duhu i istini jer takve upravo klanjatelje traži Otac.
24. 24 Bog je duh i koji se njemu klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju.«
25. 25 Kaže mu žena: »Znam da ima doći Mesija zvani Krist – Pomazanik. Kad on dođe, objavit će nam sve.«
26. 26 Kaže joj Isus: »Ja sam, ja koji s tobom govorim!«
27. 27 Uto dođu njegovi učenici pa se začude što razgovara sa ženom. Nitko ga ipak ne zapita: »Što tražiš?« ili: »Što razgovaraš s njom?«
28. 28 Žena ostavi svoj krčag pa ode u grad i reče ljudima:
29. 29 »Dođite da vidite čovjeka koji mi je kazao sve što sam počinila. Da to nije Krist?«
30. 30 Oni iziđu iz grada te se upute k njemu.
31. 31 Učenici ga dotle nudili: »Učitelju, jedi!«
32. 32 A on im reče: »Hraniti mi se valja jelom koje vi ne poznajete.«
33. 33 Učenici se nato zapitkivahu: »Da mu nije tko donio jesti?«
34. 34 Kaže im Isus: »Jelo je moje vršiti volju onoga koji me posla i dovršiti djelo njegovo.
35. 35 Ne govorite li vi: ‘Još četiri mjeseca i evo žetve?’ Gle, kažem vam, podignite oči svoje i pogledajte polja: već se bjelasaju za žetvu.
36. 36 Žetelac već prima plaću, sabire plod za vječni život da se sijač i žetelac zajedno raduju.
37. 37 Tu se obistinjuje izreka: ‘Jedan sije, drugi žanje.’
38. 38 Ja vas poslah žeti ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste ušli u trud njihov.«
39. 39 Mnogi Samarijanci iz onoga grada povjerovaše u njega zbog riječi žene koja je svjedočila: »Kazao mi je sve što sam počinila.«
40. 40 Kad su dakle Samarijanci došli k njemu, moljahu ga da ostane u njih. I ostade ondje dva dana.
41. 41 Tada ih je još mnogo više povjerovalo zbog njegove riječi
42. 42 pa govorahu ženi: »Sada više ne vjerujemo zbog tvoga kazivanja; ta sami smo čuli i znamo: ovo je uistinu Spasitelj svijeta.«
43. 43 Nakon dva dana ode odande u Galileju.
44. 44 Sam je Isus doduše izjavio da prorok nema časti u svom zavičaju.
45. 45 Kad je dakle stigao u Galileju, Galilejci ga lijepo primiše jer bijahu vidjeli što je sve učinio u Jeruzalemu za blagdana. Jer su i oni bili uzišli na blagdan.
46. 46 Dođe dakle ponovno u Kanu Galilejsku, gdje bijaše pretvorio vodu u vino. Ondje bijaše neki kraljevski službenik koji je imao bolesna sina u Kafarnaumu.
47. 47 Kad je čuo da je Isus došao iz Judeje u Galileju, ode k njemu pa ga moljaše da siđe i ozdravi mu sina jer već samo što nije umro.
48. 48 Nato mu Isus reče: »Ako ne vidite znamenja i čudesa, ne vjerujete!«
49. 49 Kaže mu kraljevski službenik: »Gospodine, siđi dok mi ne umre dijete.«
50. 50 Kaže mu Isus: »Idi, sin tvoj živi!« Povjerova čovjek riječi koju mu reče Isus i ode.
51. 51 Dok je on još silazio, pohite mu u susret sluge s viješću da mu sin živi.
52. 52 Upita ih dakle za uru kad mu je krenulo nabolje. Rekoše mu: »Jučer oko sedme ure pustila ga ognjica.«
53. 53 Tada razabra otac da je to bilo upravo onog časa kad mu Isus reče: »Sin tvoj živi.« I povjerova on i sav dom njegov.
54. 54 Bijaše to drugo znamenje što ga učini Isus po povratku iz Judeje u Galileju.