1Jednoga dana upita David: »Ima li još koji preživjeli od Šaulove kuće da mu učinim milost zbog Jonatana?«
2A bijaše u Šaulovoj kući sluga po imenu Siba: njega dozvaše pred Davida i kralj ga zapita: »Jesi li ti Siba?« A on odgovori: »Jesam, tvoj sluga!«
3A kralj nastavi: »Zar nema više nikoga od Šaulove kuće da mu iskažem milost kao što je Božja milost?« A Siba odgovori kralju: »Ima još Jonatanov sin koji je hrom na obje noge.«
4Kralj ga upita: »Gdje je on?« A Siba odgovori kralju: »Eno ga u kući Makira, sina Amielova, u Lo Debaru.«
5Tada kralj David posla po njega u kuću Makira, sina Amielova, iz Lo Debara.
6Kad je Meribaal, sin Jonatana, sina Šaulova, došao k Davidu, pade ničice i pokloni se. A David reče: »Meribaale!« On odgovori: »Evo tvoga sluge!«
7A David mu reče: »Ne boj se, jer ti želim iskazati milost zbog tvoga oca Jonatana. Vratit ću ti sva polja tvoga djeda Šaula, a ti ćeš svagda jesti kruh za mojim stolom.«
8Meribaal se pokloni i reče: »Što je tvoj sluga te iskazuješ milost mrtvome psu kao što sam ja?«
9Potom kralj dozva Sibu, Šaulova slugu, i reče mu: »Sve što je pripadalo Šaulu i njegovoj kući, sve to dajem sinu tvoga gospodara.
10Ti ćeš mu sa svojim sinovima i sa svojim slugama obrađivati zemlju, od nje ćeš skupljati žetvu da obitelj tvoga gospodara ima kruha; a Meribaal, sin tvoga gospodara, jest će svagda za mojim stolom.« A Siba imaše petnaest sinova i dvadeset slugu.
11Siba odgovori kralju: »Tvoj će sluga učiniti sve što je moj gospodar i kralj zapovjedio svome sluzi.« Meribaal je, dakle, jeo za Davidovim stolom kao jedan između kraljevih sinova.
12Meribaal je imao maloga sina po imenu Mika. A svi koji su živjeli u Sibinoj kući bijahu u službi Meribaala.
13A Meribaal je boravio u Jeruzalemu, jer je uvijek jeo za kraljevim stolom. Bio je hrom na obje noge.