Amos, 6. poglavlje

1. 1 Jao bezbrižnima na Sionu i spokojnima na samarijskoj gori, nazvanima »prvina narodâ«, kojima se obraća dom Izraelov.
2. 2 Krenite u Kalnu i vidite, idite odande u Veliki Hamat, siđite u Gat filistejski. Jeste li bolji od tih kraljevstava? Je li im područje veće od vašega?
3. 3 Mislite: daleko je kobni dan, a primičete vlast nasilja.
4. 4 Ležeći na bjelokosnim posteljama, na počivaljkama izvaljeni, jedu janjad iz stada i telad iz staje;
5. 5 deru se uza zvuk harfe, izumljuju glazbala k’o David,
6. 6 piju vino iz vrčeva i mažu se najfinijim uljem, al’ za slom Josipov ne mare.
7. 7 Stog će prvi sad biti prognani; umuknut će veselje raskošnika.
8. 8 Zakle se Gospod Jahve samim sobom – riječ je Jahve, Boga nad vojskama: »Gnušam se oholosti Jakovljeve i mrzim dvorce njegove, predat ću grad i sve u njemu.«
9. 9 Ako i deset ljudi ostane u jednoj kući, umrijet će.
10. 10 Rođak će i spaljivač prionuti da iznesu kosti iz kuće; ako bi tko upitao onog u kutu kuće: »Je li još tko ostao s tobom?« on će odvratiti: »Ne! Pst! Jahvino se ime ne smije spomenuti.«
11. 11 Jer, gle, Jahve zapovjedi, i velika se kuća ruši u komade, mala se kuća ori u komadiće.
12. 12 Jure li konji po litici, ore li se more volovima, da vi pretvarate pravdu u otrov a plod pravednosti u pelin?
13. 13 Vi se radujete Lo Dabaru kad velite: »Nismo li svojom snagom zauzeli Karnajim?«
14. 14 »Ha, evo, dome Izraelov, dižem na te« – riječ je Jahve, Boga nad vojskama – »narod što će vas tlačiti od Ulaza hamatskoga do Pustinjskog potoka.«